Šta da se radi Biranje Valjevu novog gradonačelnika Redakcija

podnaslovi } Biranje Valjevu novog gradonačelnika Potreba sveukupne preorjentacije Ima sposobnih Gradonačelnik ali i prinudni upravnik Valjevo zaslužuje i bolje i više Živko S. Gavrilović

Živko S. Gavrilović

Zaboravljeni predsednik Valjevske opštine

U popisu nekadašnjih valjevskih opštinskih predsednika, koji smo objavili u prošlom broju Revije, nedostajao je Živko S. Gavrilović. Nema ga ni u našoj knjizi „Valjevska opština 1839-2003”. Razlog je jednostavan – nismo onda znali da se i on u svoje vreme nalazio na toj dužnosti. Listajući ovoga maja službene „Srpske novine” iz 1878. godine naišli smo na podatak koji omogućuje da ispravimo učinjenu omašku.

Ekonomsko odeljenje Ministarstva vojnog izjavilo je u „Srpskim novinama” od 21. januara 1878. „javnu blagodarnost” darodavcima iz Valjeva koji su, kad je proklamacijom kralja Milana objavljen rat Turskoj, svojim novčanim prilozima omogućili Valjevskoj opštini da nabavi 425 oka rakije i pošalje ih vojnicima Valjevske brigade prve klase. U samom vrhu liste tih dobročinitelja nalazio se – Živko S. Gavrilović, opštinski predsednik. Dao je 40 groša, koliko i okružni načelnik i predsednik Okružnog suda.

Polazeći od te činjenice, ustanovili smo da je Živko S. Gavrilović rođen oko 1837. godine u azbukovačkom zaseoku Berlovine, nedaleko od Ljubovije. Sa obzirom na to da je poreklom iz nekadašnje Sokolske nahije, uz njegovo ime je ponekad upisivana i odrednica Sokoljanin. Docnije su ga u Valjevu zvali Dobra.

Najraniji nama poznati pomen o Živku S. Gavriloviću je iz 1857. godine, tada se kao terzijski kalfa u Valjevu pretplatio na knjigu Milovana Vidakovića „Ljubomir u Jelesijumu”. Na ime ovoga Gavrilovića nailazi se i u docnijim popisima prenumeranata. A 1867. on je sa svojim zemljakom i trgovačkim ortakom Filipom Vasićem prikupljao pretplatu na jedno izdanje.

Kad je 1862. popisivano valjevsko stanovništvo, Živko nije raspolagao nikakvim imanjem a od sitničarske radnje imao je sedam talira mesečnog prihoda i po tome bio razvrstan u veoma nisku drugu klasu. Preokret u njegovom ekonomskim i društvenom položaju nastao je, po svemu sudeći, ženidbom sa Jelenom-Jelkom Gođevac, ćerkom moćnog valjevskog trgovca Ranka Gođevca. Venčali su se 14. januara 1868. godine.

Sasvim je, zasad bar, nejasno koliko je dugo Živko S. Gavrilović predsednikovao u Valjevskoj opštini. Izgleda da mu je prethodnik bio Kosta Popović, a prvi među sledbenicima (izbran na samom kraju 1877. ili početkom 1878. godine) Kasijan A. Stojšić, oba trgovci. Živko je izvesnih političkih ambicija imao i docnije. Kandidovao se, 17. septembra 1887. godine, za poslanika valjevske varoši u Narodnoj skupštini ali jedobio svega jedan glas (uostalom, onda su takvu sudbinu doživela još dva poslanička kandidata – Vladimir Tadić i Svetozar Popović). Iz 1890. godine je podatak o tome da je bio član Sloge valjevskih radenika.

Gavrilović i njegov ortak Filip Vasić zaglibili su se tih godina u prilične dužničke nevolje, za 13. oktobar 1878. bila je, šta više, zakazana prodaja njihovog celokupnog pokretnog i nepokretnog imanja ali su oni pre toga nekako uspeli da se naravnjaju sa svojim poveriocima.

Zajednički Vasićev i Gavrilovićev dućan nalazio se u Knez Miloševij ulici, sa leve strane idući od „Granda”, nedaleko od njenoga početka (ispred kafane „Hajduk Veljko”). Svedočeći o tome, Radovan M. Drašković je zapisao da su deca Živka S. Gavrilovića: Dragutin zvani Gile, beogradski trgovac, Milivoje, beogradski kafedžija (držao je kafanu Kod znaka pitanja), farmaceut Rada i Persa, udata za uglednog advokata Milivoja Savića.

Ne znamo kad je umro Živko S. Gavrilović.


Čekajući šezdesetog

Valjevo je do sada imalo 59 svojih opštinskih predsednika, biranih na tu dužnost počev od 1839. godine. Na narednim izborima će u tu oduvek privlačnu stolicu zasesti šezdeseti valjevski gradonačelnik. Razume se, ukoliko se ne dogodi da Valjevci izaberu nekoga ko je taj posao već radio.